[et_pb_section fb_built=“1″ custom_padding_last_edited=“on|tablet“ admin_label=“Header“ _builder_version=“4.9.5″ background_enable_image=“off“ background_size=“contain“ background_position=“top_right“ custom_padding=“100px|||||“ custom_padding_tablet=“60px||||false|false“ custom_padding_phone=““ locked=“off“][et_pb_row _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_text _builder_version=“4.9.5″ text_font_size=“24px“ text_line_height=“2em“ header_font=“PT Sans Narrow|700||on|||||“ header_text_align=“left“ header_text_color=“#5B2B7C“ header_font_size=“3em“ header_2_font=“PT Sans Narrow|||on|||||“ header_2_text_align=“center“ header_2_text_color=“#599040″ header_2_font_size=“2em“ header_2_line_height=“0.6em“ text_orientation=“center“ custom_margin_tablet=“|0px||0px|false|false“ custom_margin_last_edited=“off|desktop“ scroll_vertical_motion_enable=“off“ scroll_vertical_motion=“0|65|65|100|4|0|-2.5″ text_font_size_tablet=“18px“ text_font_size_phone=“16px“ text_font_size_last_edited=“on|phone“ header_text_align_tablet=“center“ header_text_align_phone=““ header_text_align_last_edited=“on|tablet“ header_font_size_tablet=“48px“ header_font_size_phone=“38px“ header_font_size_last_edited=“off|desktop“ header_2_text_align_tablet=“center“ header_2_text_align_phone=““ header_2_text_align_last_edited=“on|tablet“ sticky_position_tablet=““ sticky_position_phone=““ sticky_position_last_edited=“on|tablet“ header_text_shadow_style=“preset5″ header_text_shadow_horizontal_length=“0.04em“ header_text_shadow_vertical_length=“0.04em“ header_text_shadow_color=“#FFFFFF“ locked=“off“]<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_text _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ text_font_size=“17px“ header_2_font=“|||on|||||“ header_2_text_color=“#5B2B7C“ text_orientation=“justified“]<\/p>\n
U podno\u017eju Ku\u010dajskih planina, u srcu Pomoravlja na desnoj obali Velike Morave, na u\u0161\u0107u Ravanice u Veliku Moravu, nalazi se grad mostova, grad muzike, grad atletike, jednom re\u010dju \u0106UPRIJA.<\/p>\n
Op\u0161tina \u0106uprija nalazi se u centru Pomoravskog okruga. Povr\u0161ina Op\u0161tine \u0106uprija iznosi 287km2. Prema poslednjem zvani\u010dnom popisu stanovni\u0161tva izvr\u0161enom 2011. godine, u \u0106upriji \u017eivi 30.645 stanovnika.<\/p>\n
Op\u0161tina \u0106uprija ima odli\u010dan geostrate\u0161ki polo\u017eaj. Koridor 10, koji povezuje isto\u010dnu i zapadnu Evropu, preseca teritoriju op\u0161tine \u0106uprija. Udaljenost od Beograda je 147km, a od Ni\u0161a 89km.<\/p>\n
Mre\u017eu naselja op\u0161tine \u0106uprija \u010dini 18 naselja. Gradsko naselje \u0106uprija sastoji se iz tri celine \u010dija je prirodna granica delom reka Ravanica.Osim prigradskog naselja Dobri\u010devo, ostala su seoska naselja i to su Batinac, Bigrenica, Virine, Vla\u0161ka, Dvorica, Ivankovac, Isakovo, Jovac, Kovanica, Kru\u0161ar, Mijatovac, Ostrikovac, Paljane, Senje, Supska i Staro selo kao deo Bigrenice.<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ text_font_size=“17px“ header_2_font=“|||on|||||“ header_2_text_color=“#5B2B7C“ text_orientation=“justified“]<\/p>\n
U tuisti\u010dkom delu \u0106uprija nudi bogato duhovno nasle\u0111e srednjovekovne Srbije kroz Manastir Ravanica<\/strong>, a u neposlednom okru\u017eenju su i manastiri Manasija i Sisojevac, prelepe strane Homoljskih i Ku\u010daj planina za lovni turizam, dostupnu atraktivnu Resavsku pe\u0107inu, Muzej uglja Senjski Rudnik, vrtlozi i potoci Velike Morave i dva ve\u0161ta\u010dka jezera za ribolov.<\/p>\n Zna\u010dajno istorisjko mesto je Spomen park Ivankovac<\/strong>, gde je srpska vojska 1805. godine izborila veliku pobedu nad regularnom turskom vojskom u Prvom srpskom ustanku.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=“1_2,1_2″ make_equal=“on“ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_text _builder_version=“4.9.7″ _module_preset=“default“ text_font_size=“17px“ header_2_font=“|||on|||||“ header_2_text_color=“#5B2B7C“ text_orientation=“justified“]<\/p>\n Na samo 10 km od \u0106uprije, na dnu Ku\u010dajske planine, nalazi se manastir Ravanica. Manastir Ravanicu je izgradio kralj Lazar Hrebeljanovi\u0107, kao poslednje zave\u0161tanje 1381. godine. Spada u najlep\u0161e arhitektonske spomenike moravske \u0161kole. Zajedno sa manastirom postoji i crkva ,, Sveto Vaznesenje \u201c, sagra\u0111ena izme\u0111u 1375. i 1377. godine.<\/p>\n Manastir je utvr\u0111en jakim odbrambenim zidom sa sedam kula. Ubrzo nakon pogibije na Kosovu, car Lazar je pomazan za sveca i njegove mo\u0161ti su 1392. godine odne\u0161ene u manastir.<\/p>\n U Ravanici su mo\u0161ti kralja Lazara ostale do 1690. godine, kada su monasi be\u017ee\u0107i pred neprijateljima pobegli u Ma\u0111arsku, nose\u0107i relikvije sa sobom. Tek 1989. godine kada su njegove mo\u0161ti odnete natrag u Ravanicu. Pored tada\u0161nje arhitekture, Ravanica je poznata kao mesto gde je zapo\u010dela moravska \u0161kola srpskog slikarstva, a od svih srednjovekovnih srpskih ba\u0161tina, ova je naj\u010de\u0161\u0107e pevana u folklornoj poeziji Vuka Karad\u017ei\u0107a.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ custom_css_main_element=“margin: auto;“][et_pb_image src=“http:\/\/localhost\/camp\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Monastery-Ravanica.jpg“ title_text=“Monastery-Ravanica“ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=“1_2,1_2″ make_equal=“on“ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_text _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ text_font_size=“17px“ header_2_font=“|||on|||||“ header_2_text_color=“#5B2B7C“ text_orientation=“justified“]<\/p>\n Na samo nekoliko kilometara od \u0106uprije, 1805. godine, odigrala se poznata bitka kod Ivankovca. To je najspektakularniji ustani\u010dki doga\u0111aj, posle Ora\u0161ca i pre Mi\u0161ara. Pobeda Srba na Ivankovcu imala je veliki moralni odjek u celom pa\u0161aluku, oja\u010dala je samopouzdanje ustanika i otvorila put potonjim uspesima u borbama za oslobo\u0111enje protiv turskih osvaja\u010da. Vojni stratezi smatraju da je boj na Ivankovcu bio \u201eblistav primer takti\u010dki dobro osmi\u0161ljene i ostvarene vojne operacije\u201c, a istori\u010dari da predstavlja \u201ejednu od najzna\u010dajnijih i najve\u0107ih pobeda Kara\u0111or\u0111evih ustanika u periodu Prvog srpskog ustanka\u201c.<\/p>\n Pre tog boja, Srbi su se borili samo sa vojskom dahija, koji su u Beogradskom pa\u0161aluku zaveli vladavinu bezobzirnog nasilja, plja\u010dke i terora i zbog \u010dijih je \u201ezuluma\u201c, nakon se\u010de srpskih knezova, izbio ustanak 15. februara 1804. pod vo\u0111stvom Kara\u0111or\u0111a.<\/p>\n Boj na Ivankovcu bio je prvi ratni sukob sa turskom carskom vojskom, a posebno je va\u017ean jer je pokazao pravi karakter ustani\u010dke borbe, \u010diji je kona\u010dni cilj oslobo\u0111enje od Otomanske imperije. Zato pobeda na Ivankovcu spada me\u0111u presudne doga\u0111aje koji su doprineli obnavljanju srpske dr\u017eave po\u010detkom 19. veka.<\/p>\n <\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ custom_css_main_element=“margin: auto;“][et_pb_image src=“http:\/\/localhost\/camp\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Spomenik-na-Ivankovcu.jpg“ title_text=“Spomenik-na-Ivankovcu“ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=“1_2,1_2″ make_equal=“on“ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_text _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ text_font_size=“17px“ header_2_font=“|||on|||||“ header_2_text_color=“#5B2B7C“ text_orientation=“justified“]<\/p>\n Velika Morava nastaje spajanjem Zapadne i Ju\u017ene Morave kod grada Stala\u0107a. Uliva se u Dunav na prostoru izme\u0111u Smedereva i Kostolca. Morava je zajedno sa Zapadnom Moravom, najve\u0107a srpska reka. Du\u017eina Velike Morave je 185 km, a sa Zapadnom Moravom du\u017eina iznosi 493 km.<\/p>\n Danas, Velika Morava je plovna svega 3 km od u\u0161\u0107a. U istoriji, bila je plovna sve do grada \u0106uprije, \u0161to je skoro \u00be njene du\u017eine. Me\u0111utim, kao \u0161to je navedeno, Velika Morava je doslovno zatrpana materijalom iz Ju\u017ene Morave. Kada je po\u010deo program melioracije 1966. godine bilo je predvi\u0111eno da postane ponovo plovna, u prvoj fazi do \u0106uprije, a kasnije sve do Stala\u0107a, dakle celih 100%.<\/p>\n Rimljani su reku Veliku Moravu nazivali Margus. Dana\u0161nja \u0106uprija je nastala u Rimsko doba, i tada je nazvana \u201eHorreum Margi\u201c (\u0161to zna\u010di \u017ditnica Morave).<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ custom_css_main_element=“margin: auto;“][et_pb_image src=“http:\/\/localhost\/camp\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Velika-Morava.jpg“ title_text=“Velika-Morava“ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=“1_2,1_2″ make_equal=“on“ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_text _builder_version=“4.9.7″ _module_preset=“default“ text_font_size=“17px“ header_2_font=“|||on|||||“ header_2_text_color=“#5B2B7C“ text_orientation=“justified“]<\/p>\n Manastir Manasija je sa svih strana okru\u017een visokim brdama i neverovatnom prirodom, a opasan utvr\u0111enjem koje krasi jedanaest tvr\u0111avskih kula. Sama silueta manastira ostavlja jak utisak, pogotovo zbog svojih pet kupola koje ve\u010dito svetlucaju svojim krstovima na vrhu. To je posebno upe\u010datljivo kada se posmatra nasuprot tamnije osnove koji \u010dini sam kompleks svetinje koji je zbog svoje vrednosti i jednstvenosti uvr\u0161ten na Uneskovu listu kulturnih dobara.<\/p>\n Manastir Manasija se nalazi pokraj reke Resave, na 2km severoisto\u010dno od Despotovca kao najbli\u017eeg ve\u0107eg mesta u okolini. Manastir je poznat i pod nazivom Resava. Sami Despotovac je dobio ime u \u010dast despota Stefana Lazarevi\u0107a, ktitora manastira Manasija. Jo\u0161 kao dete je, gledaju\u0107i izgradnju crkve koju je podizao knez Lazar, njegov otac, izjavio da \u0107e jednog dana izgraditi mnogo ve\u0107u i lep\u0161u. Svoju \u017eelju je ostvario izgradiv\u0161i hram izdu\u017eenog pravougaonika sa upisanim krstom. Crkva je posve\u0107ena Svetoj Trojici i zajedno sa mo\u0107nim kulama i bedemima \u010dini zdanje vredno divljenja i po\u0161tovanja.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ custom_css_main_element=“margin: auto;“][et_pb_image src=“http:\/\/localhost\/camp\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Manastir-Manasija.jpg“ title_text=“Manastir-Manasija“ _builder_version=“4.9.7″ _module_preset=“default“][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=“1_2,1_2″ make_equal=“on“ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“][et_pb_text _builder_version=“4.9.7″ _module_preset=“default“ text_font_size=“17px“ header_2_font=“|||on|||||“ header_2_text_color=“#5B2B7C“ text_orientation=“justified“ hover_enabled=“0″ sticky_enabled=“0″]<\/p>\n Resavska pe\u0107ina se nalazi na 20 km od Despotovca, u kre\u010dnja\u010dkom brdu zvanom Babina glava, na obali kra\u0161kog polja (Divljakovac). Spada u najlep\u0161e pe\u0107ine u na\u0161oj zemlji. Ranije su za pe\u0107inu znali samo \u010dobani koji su se sklanjali od nevremena sa stadima ovaca. Jedan od \u010dobana je otkriva 1962. godine sa svilajna\u010dkim planinarima, da bi ve\u0107 iste godine ona bila detaljno ispitana od strane novosadskih speleologa, na \u010delu sa dr Jovanom Petrovi\u0107em. Radovi na ure\u0111enju pe\u0107ine su trajali 10 godina, \u0161to zna\u010di da je pe\u0107ina zvani\u010dno otvorena za posetioce 1972. godine, ta\u010dnije 22. aprila.<\/p>\n Duga je 4,5 km. Detaljno je istra\u017eena 2830 m, a za posetioce je ure\u0111eno oko 800 m. Jedna je od najstarijih ispitanih pe\u0107ina u na\u0161oj zemlji, stara je oko 80 miliona godina, dok se stari nakit u pe\u0107ini procenjuje na 45 miliona godina. Temperatura je konstantna i iznosi 7\u00b0C, dok vla\u017enost vazduha varira od 80-100%. Unutra\u0161njost pe\u0107ine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Po bogatstvu i raznobojnosti nakita Resavska pe\u0107ina opravdano nosi epitet resavske lepotice.<\/p>\n Nakit pe\u0107ine po\u010dinje od samog ulaza koji se nalazi na 485 m n.v. Nakit nastaje rastvaranjem kalcijum karbonata, a boja zavisi od minerala kroz koji pro\u0111e voda. Nakit se pojavljuje u tri boje, a to je crvena, \u017euta i bela. Najdominantnijia je crvena boja koja poti\u010de od oksida gvo\u017e\u0111a, bela poti\u010de od kristalnog kalcijuma, a \u017euta od primesa gline.<\/p>\n [\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=“1_2″ _builder_version=“4.9.5″ _module_preset=“default“ custom_css_main_element=“margin: auto;“][et_pb_image src=“http:\/\/localhost\/camp\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Resavska-pecina.jpg“ title_text=“Resavska-pecina“ _builder_version=“4.9.7″ _module_preset=“default“ hover_enabled=“0″ sticky_enabled=“0″][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][\/et_pb_section]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U bliziniOpstina \u0106uprija U podno\u017eju Ku\u010dajskih planina, u srcu Pomoravlja na desnoj obali Velike Morave, na u\u0161\u0107u Ravanice u Veliku Moravu, nalazi se grad mostova, grad muzike, grad atletike, jednom re\u010dju \u0106UPRIJA. Op\u0161tina \u0106uprija nalazi se u centru Pomoravskog okruga. Povr\u0161ina Op\u0161tine \u0106uprija iznosi 287km2. Prema poslednjem zvani\u010dnom popisu stanovni\u0161tva izvr\u0161enom 2011. godine, u \u0106upriji […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_et_pb_use_builder":"on","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","footnotes":""},"class_list":["post-59003","page","type-page","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\nManastir Ravanica<\/h2>\n
Spomen park Ivankovac<\/h2>\n
Bitka kod Ivankovca ozna\u010dila je kraj borbe protiv jani\u010dara i po\u010detak rata izme\u0111u naroda Srbije i turskog carstva.<\/p>\nVelika Morava<\/h2>\n
Manastir Manasija<\/h2>\n
Resavska pe\u0107ina<\/h2>\n